Najvažniji odgovori i pitanja na temu RAUKANTEX FP.
Pitanja i odgovori za Vaše klijente na temu RAUKANTEX FP
Visokogradnja
U Nemačkoj, na primer, Pravilnik o konstrukciji modela (MBO) definiše tipove objekata za koje su neophodni zahtevi za zaštitu od požara:
- Infrastrukturne zgrade: na primer u zdravstvu, socijalnim službama, školama
- Visoke zgrade visine > 22 m
- Poslovni objekti > 800 m²
- Poslovne i upravne zgrade > 400 m²
- Smeštajni kapaciteti > 12 ležaja
- Restorani > 40 mesta za goste
Postoje propisi i smernice (npr. državni propisi o izgradnji, uputstva za izgradnju škola) koji definišu precizne zahteve za zaštitu od požara.
On procenjuje reakcije materijala na požar u skladu sa posebnim metodama ispitivanja i graničnim vrednostima. Na prostoru EU mora da se primenjuje za nove proizvode na tržištu. U odnosu na standard DIN 4102-1, detaljno razmatra svojstva dimljenja (s = smoke/dim) i svojstva kapanja (d = droplets/kapljice) građevinskog materijala. Ovo razmatranje se sprovodi za klase građevinskog materijala A2 do D. Građevinski materijali otporni na vatru ne smeju da nastave sami da gore nakon uklanjanja izvora paljenja, tako da su samogasivi. U evropskoj klasifikaciji, klasa građevinskog materijala označava koliko građevinski materijal doprinosi požaru.
Ova klasifikacija je samo orijentaciona. Konkretna klasa građevinskog materijala može da se odredi samo ispitivanjem!
| DIN 4102-1 | EN 13501-1 |
| A1, A2 – negorivi | A1 – negorivi A2 – negorivi / teško zapaljiv |
| B1 - teško zapaljivo | B, C - teško zapaljivo |
| B2 - normalno zapaljivo | D, E - normalno zapaljivo) |
| B3 - lako zapaljivo | F - lako zapaljivo |
s + smoke = nivo emisije dima tokom gorenja
s1 – Nije prisutan ili mala brzina/količina emisije dima
s2 – Prosečan intenzitet brzine/količine emisije dima
s3 – Visok intenzitet brzine/količine emisije dima
d + droplets = stvaranje plamenih kapljica i/ili čestica tokom gorenja
d0 – Nema kapanja
d1 – Sporo kapanje
d2 – Intenzivno kapanje
Za klasifikaciju u klase B, C i D se primenjuju standardi za ispitivanje EN 13823 SBI (Single Burning Item, termički stres građevinskih proizvoda izazvan toplotnom dejstvu jednog gorućeg izvora) i EN ISO 11925-2 (zapaljivost proizvoda izloženih direktnom dejstvu plamena – Deo 2). Ispitivanje jednim plamenom). Klasifikacija se vrši na osnovu graničnih vrednosti.
Šina
Nivo opasnosti (HL) je određen kombinacijom radne klase i klase dizajna. Postoje kategorije HL1, HL2 i HL3, pri čemu je HL3 najviši stepen opasnosti. HL određuje operater; HL3 je često potreban da bi se garantovala maksimalna moguća bezbednost
Radna klasa | Klase dizajna | |||
| N: Standardna vozila | A: Automatski režim vožnje | D: Dvospratna vozila | S: Kola za spavanje | |
Kopnena vozila | HL1 | HL1 | HL1 | HL2 |
| Tunel <= 5 km | HL2 | HL2 | HL2 | HL2 |
| Tunel > 5 km | HL2 | HL2 | HL2 | HL3 |
| Tunel, bočna evakuacija nije moguća | HL3 | HL3 | HL3 | HL3 |
Zahtevi za zaštitu od požara za sve komponente su predstavljeni u 26 klasa zahteva (npr. R1, R22, R24, ...). Oni zavise od vrste upotrebe (funkcije) i mesta ugradnje. Ponekad postoji lista komponenti. Za ostale komponente uzimaju se u obzir izložena površina, goriva masa i okolina. Svaka klasa zahteva se sastoji od definisanih postupaka ispitivanja i specifičnih graničnih vrednosti (u zavisnosti od HL1, HL2, HL3). Klasu zahteva određuje operater. Zahtev R definiše, na primer, potrošnju kiseonika, termičke performanse i toksičnost.